Према малобројним текстовима, који се сада чувају у оквиру Завичајне збирке, имамо податак да је библиотека у Сребреници почела са радом 1959. године, када Савјет за просвјету и културу СО Сребреница доноси одлуку о оснивању и раду библиотеке. Акт о оснивању библиотеке није сачуван. Библиотека, а ни оснивач, не посједују ове документе у својим архивама. Информација о години оснивања је преузета из текста који се налази у саставу монографије „20 година рада Народног универзитета Звонимир Шубић“, која је издата 1980. године од стране тадашњег Центра за културу и информисање.

У овом тексту се наводи да је за потребе оснивања библиотеке купљено неколико стотина књига и да је на пословима издавања радила Ана Баранин. У свом тексту о библиотеци у Сребреници Љубинка Башовић даље износи податке који свједоче о спором развоју  и обнови библиотечког фонда. „Од 1961. Године рад у библиотеци се поново нормализује, отворено је дјечје одјељење, али се и даље сав посао одвијао у једној малој просторији у саставу  Народног универзитета (имала је 3364 књиге и 1005 читалаца. Двадесет година послије рата Библиотека се и даље неравномјерно развијала – 1964. године имала је 4506 књига на 29 283 становника, око 1040 читалаца, 1 подручно одјељење у селу Скелани са око 500 књига, фонд сређен по децималном систему).

У периоду од 1992. до 1995. године библиотека је радила и издавала књиге корисницима. Структура чланова за тај период је непозната јер је вођена само основна евиденција (име и презиме члана, датум издавања и враћања књиге као и наслов издате књиге). Укупни број чланова библиотеке, за године 1993. и 1994. је 740 а у 1995. години је било евидентирано 517 корисника.  Након успостављања мира у Босни и Херцеговини, 1995. године, рад библиотеке се наставља са затеченим фондом. Просторије у којима се налазио књижни фонд библиотеке су биле девастиране, без прозорских стакала, без електирчне енергије, са једним дијелом фонда који је сачуван а који је представљао само мали део некадашњег фонда.

Рад на уређењу библиотеке је био спорадичан јер је приоритет у обнови била цјелокупна зграда Културног центра, од кровне конструкције до унутрашњег уређења. Библиотека је у том периоду (1995 – 1997) била више као радна јединица у којој су се само издавале књиге, без икаквог већег учешћа у креирању културних садржаја. Рад библиотеке са корисницима је такође био условљен овим проблемима, тако да је библиотека са корисницима радила с времена на вријеме, без стало запосленог радника у библиотеци. 

Смјештена је у просторијама Културног центра, у 444 m² , са фондом који се сваке године обогаћује новим књигама. Библиотека располаже фондом од 39.500 монографских библиотечких јединица, 3650 серијских публикација и 500 библиотечких јединица некњижне грађе, која је смјештена у оквиру фонда Завичајне збирке. Читаонице Библиотеке свакодневно су отворене за наше чланове али и посјетиоце који желе да изучавају грађу Завичајне збирке, а то је и мјесто гдје се одржавају промоције, предавања, изложбе, састанци у организацији библиотеке и других удружења и установа.