Историјат
Прве записе о претечи библиотеке у Сребреници налазимо давне 1893. године када се у Сребреници оснива друштво „Сребреница“, једно од првих удружења којa се оснивају у тадашњој Босни и Херцеговини. Читаоница у Сребреници се помиње и 1912. године, као једна од 44 читаонице у БиХ са књижницама.
Према подацима из књиге „Библиотеке и библиотекарство у Босни и Херцеговини 1945-1975“ аутора Љубинке Башовић, наводи се да је библиотека у Сребреници „више читаоница, основана 1953. године и представљала је власништво мјесног Културно-умјетничког друштва „Васо Јовановић“ у чијим је просторијама била и смјештена. Имала је мали књижни фонд од којих стотињак књига, који се слабо посјећивао све до 1958. године, када је основана као самостална установа према Закону о библиотекама из 1957. године. Исте године извршено је спајање библиотеке љечилишта „Губер“ и Народне библиотеке (библиотека љечилишта постојала је од 1950. године и издавала је књиге на читање бањским гостима и читаоцима из мјеста), па је сједињени књижни фонд износио 1627 књига на 25 049 становника.“ Рад на норализацији и унапређењу рада библиотеке у том периоду је био успорен и отежан, претпоставка је због недостатка новчаних средстава, па је дошло и до затварања библиотеке. Према малобројним текстовима, који се сада чувају у оквиру Завичајне збирке, имамо податак да је библиотека у Сребреници почела са радом 1959. године, када Савјет за просвјету и културу СО Сребреница доноси одлуку о оснивању и раду библиотеке. Акт о оснивању библиотеке није сачуван. Библиотека, а ни оснивач, не посједују ове документе у својим архивама. Информација о години оснивања је преузета из текста који се налази у саставу монографије „20 година рада Народног универзитета Звонимир Шубић“, која је издата 1980. године од стране тадашњег Центра за културу и информисање. У овом тексту се наводи да је за потребе оснивања библиотеке купљено неколико стотина књига и да је на пословима издавања радила Ана Баранин.
У свом тексту о библиотеци у Сребреници Љубинка Башовић даље износи податке који свједоче о спором развоју и обнови библиотечког фонда. „Од 1961. Године рад у библиотеци се поново нормализује, отворено је дјечје одјељење, али се и даље сав посао одвијао у једној малој просторији у саставу Народног универзитета ( имала је 3364 књиге и 1005 читалаца. Двадесет година послије рата Библиотека се и даље неравномјерно развијала – 1964. године имала је 4506 књига на 29 283 становника, око 1040 читалаца, 1 подручно одјељење у селу Скелани са око 500 књига, фонд сређен по децималном систему).
Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека библиотека је функционисала као радна јединица у оквиру Народног универзитета „Звонимир Шубић“ чији је основни циљ била популаризација књиге и читања уз организовање сусрета књижевника са ученицима и осталим читаоцима. Крајем 1989. Године библиотека је у фонду имала 23.831 библиотечких јединица, али је током деведесетих година библиотека претрпјела велика оштећења по питању библиотечког фонда и простора. Књиге инвентара су биле некомплетне, рад библиотеке са корисницима је био повремен, нестручан и секундаран у односу на друге активности Културног центра, који насљеђује рад Народног универзитета.
У периоду од 1992. до 1995. године библиотека је радила и издавала књиге корисницима. Структура чланова за тај период је непозната јер је вођена само основна евиденција (име и презиме члана, датум издавања и враћања књиге као и наслов издате књиге). Укупни број чланова библиотеке, за године 1993. и 1994. је 740 а у 1995. години је било евидентирано 517 корисника. Након успостављања мира у Босни и Херцеговини, 1995. године, рад библиотеке се наставља са затеченим фондом. Просторије у којима се налазио књижни фонд библиотеке су биле девастиране, без прозорских стакала, без електирчне енергије, са једним дијелом фонда који је сачуван а који је представљао само мали део некадашњег фонда. Рад на уређењу библиотеке је био спорадичан јер је приоритет у обнови била цјелокупна зграда Културног центра, од кровне конструкције до унутрашњег уређења. Библиотека је у том периоду ( 1995- 1997) била више као радна јединица у којој су се само издавале књиге, без икаквог већег учешћа у креирању културних садржаја. Рад библиотеке са корисницима је такође био условљен овим проблемима, тако да је библиотека са корисницима радила с времена на вријеме, без стало запосленог радника у библиотеци.
Број библиотечких јединица 1996. године је био око 10 хиљада, и углавном се састојао од литературе која је припадала областима историје, друштвених наука, књижевности, око 7 хиљада (монографске) као и примјерцима серијских публикација које су сачуване из предходног периода (око 3 хиљаде).
Активности библиотеке у овом периоду су биле сведене на минимум јер се сва пажња посвећивала обнови књижног фонда и обезбјеђивању основних услова за рад са корисницима и члановима. Набављање књига поклоном и нешто мање куповином су били приоритет у овим годинама ( до 2004.) јер се тежило обезбјеђивању основних услова за рад Народне библиотеке – најмање 20 хиљада библиотечких јединица. Прве активности и радионице, које су временом постале традиционалне и препознатљиве, започете су 2004. године а од самог почетка основни циљ је био промоција библиотеке и библиотечког фонда а тиме и промоција саме књиге и писане ријечи.
До 2007. године Библиотека је била у саставу Културног центра Сребреница, а од ове године функционише као самостална установа која својим програмом, активностима и промоцијама креира културну политику општине Сребреница. Смјештена је у просторијама Културног центра, у 444 m² , са фондом који се сваке године обогаћује новим књигама. Библиотека располаже фондом од 39.500 монографских библиотечких јединица, 3650 серијских публикација и 500 библиотечких јединица некњижне грађе, која је смјештена у оквиру фонда Завичајне збирке. Читаонице Библиотеке свакодневно су отворене за наше чланове али и посјетиоце који желе да изучавају грађу Завичајне збирке, а то је и мјесто гдје се одржавају промоције, предавања, изложбе, састанци у организацији библиотеке и других удружења и установа.
Електронски каталог је у процесу израде. Од 2019. године Библиотека користи програм Publico 2004.
Приступ књигама је слободан. Сви фондови библиотеке смјештени су по УДК систему.
У оквиру Библиотеке функционишу Музејска збирка археолошко-етнографског типа и Подручно одјељење Скелани, а организационе јединице су Информативно-позајмно одјељење, Дјечије одјељење, Одјељење стране књиге, Стручно одјељење са рефералном збирком, као и збирка старе и ријетке књиге и фонд Завичајне збирке. Повеља „Ђорђе Пејановић“, коју додјељује Друштво библиотекара Републике Српске, два пута је додјељена Библиотеци у Сребреници и то за најбољу библиотеку у 2013. години и за најбољег библиотекара у 2018. години.
Музејска збирка Народне библиотеке Сребреница
Први корак на политици развоја културе у музеолошком смислу учинила је скупштина општине Сребреница доношењем Одлуке о друштвеној оправданости за оснивање и рад Музејске збирке у Сребреници из 1985. године. Оснивањем Музејске збирке почело се са прикупљањем експоната који посјетиоцима дочарава историјски приказ развоја Сребренице са етнографским дијелом изложбе, којој је био и остао циљ да „прикаже материјалну културу, процес производње и народну умјетност овог краја“. Од тада па до данас главни циљ Музејске збирке је да музејски материјал буде прикупљен, сачуван, проучен и приступачан јавности. Неистражена сребреничка даља и ближа прошлост пружа за то реалне могућности, а око 25о експоната Музејске збирке од заборава чува култутну баштину нашег краја.
Сталном поставком слика “Сребреница кроз вијекове”, изложбом цртежа аутора Саве Дерикоњића “Осаћански неимари”, етнолошким експонатима који су обједињени формирањем Осаћанске собе и археолошким експонатима представљен је континуитет живота на овом подручју. Овим поставкама је приказан урбани, рурални, привредни и демографски развој Сребренице са сегментима из живота у праисторијском, античком, средњовјековном, османском, аустро-угарском и савременом добу.
Музејску збирку током године посјећују домаћи и страни туристи, у оквиру организованих групних али и појединачних посјета.
Улаз је бесплатан.
Радно вријеме Музејске збирке је од 7 до 15 часова, од понедељка до петка.
Подручно одјељење Скелани
Подручно одјељење библиотеке у Скеланима отворено је 2010. године. Одмах након отварања Подручно одјељење је било смјештено у просторијама ОШ „Коста Тодоровић“, а од 2018. године налази се у приземљу зграде „Скеланка“ користећи простор од 45 m². Фонд Подручног одјељења Скелани броји четири хиљаде библиотечких јединица, од сликовница за најмлађе, књига из домаће и страних књижевности али и књига из природних и друштвених области, умјетности и религије. Приликом отварања одјељења пажња је посвећена набавци наслова који се налазе у оквиру наставног плана и програма за основну школу, јер је реална претпоставка била да ће управо ученици бити најбројнији чланови одјељења. Опремање и набавка књига за потребе овог одјељења је обезбијеђена од стране Амбасаде Републике Италије, посредством канцеларије Италијанске кооперације за развој Сребреница. Додатна средства су обезбјеђена и од стране Амбасаде Краљевине Норвешке у БиХ, а отварање подручног одјељења подржали су Министарство просвјете и културе РС и општина
Сребреница. Радно вријеме Подручног одјељења је од 7 до 15 часова, од понедељка до петка.
Информативно-позајмо одјељење
Уписом на Информативно-позајмном одјељењу корисници стичу право позајмице књига и коришћења услуге читаонице. Чланска карта важи годину дана од датума уписа. Читаоцима је на располагању преко петнаест хиљада књига, из домаће и свјетске класичне књижевности и белетристике, као и стручна литература из књижевности и језика. Стручна литература је део референсне збирке која се користи у просторијама библиотеке. Корисницима одјељења пружају се услуге изнајмљивања публикација, препорука и резервације књига, помоћ приликом претраге фонда али и стручна помоћ при изради матурских, семинарских, дипломских и других радова.
Завичајна збирка
Прикупљање библиотечких јединица за формирање Завичајне збирке започето је 2007. године и представља систематски прикупљену, обрађену и као засебну вриједност организовану колекција унутар Библиотеке која представља грађу за истраживање историје развоја материјалне и духовне културе Сребренице и њене околине. Завичајни фонд је по својој форми и садржају веома разноврстан и освјетљава историју завичаја, његову друштвену структуру, умјетничко стваралаштво, животни пут и креативна достигнућа значајних појединаца, те друге специфичности културно-историјског
наслијеђа. Формирање Завичајне збирке, као дијела националног библиотечког фонда, регулисано је Законом о библиотечко-информацијоној дјелатности гдје се наводи као један од основних задатака Библиотека. Збирка је физички одвојена и смјештена у витрине, а грађа се може користити само у библиотеци. Завичајна збирка броји 407 монографских публикација, 33 годишта серијских публикација и око 500 библиотечких јединица некњижне грађе (плакати, летци, флајери, позивнице, фотографије, разгледнице). Најзначајније публикације Завичајне збирке су издања која су објављивана осамдесетих година 20. вијека, као што су брошура Археолошко-етнографски приказ Сребренице са околином“ (1987), „Сребреничко школство од 1940 до 1987. године“(1987), „20 година Народног универзитета Звонимир Шубић“(1980)…ОШ Вајнер чича (1983).
Збирка старе и ријетке књиге
У процесу формирања Завичајне збирке Народна библиотека Сребреница је формирала и издвојила издања која припадају старој и ријеткој књизи, без обзира на језик и писмо на ком је штампана. Најстарија књига коју Библиотека посједује је из 1891. године „Die prahistorischen Fundstatten ihre Erforschung und Behandlung mit besonderer Rucksicht anf Bosnien und die Hercegovina sowie auf das osterreichisch-ungarische Fundgebiet“. На жалост, књига је оштећена и недостаје неколико страница. У оквиру ове збирке библиотека посједује 95 публикација, међу којима су и издања штампарија „Геца Кон“ и „Српске књижевне задруге“ из Београда, штампарија Гутенберг из Загреба, књижарница Трифка Дудића из Мостара,
Накладни завод Анте Велзек из Загреба.
Дјечије одјељење
Дјечије одјељење Народне библиотеке Сребреница је формирано 1967. године. Располаже са фондом од тринаест хиљада библиотечких јединица које су намјењене за дјецу до 14. година. Књиге су у слободном приступу, распоређене азбучно по наслову и обухватају литературу за најмлађе кориснике, од сликовница до енциклопедија за дјецу. За најмлађе кориснике предшколског узраста библиотека је поред сликовница и бојанки обезбиједила и дидактички материјал (слагалице, пузле, друштвене игре) које могу користити у просторијама библиотеке. Читаоница Дјечијег одјељења има осам сталних читалишних мјеста, рачунар за кориснике и телевизор који се користи приликом одржавања радионица. Најстарија манифестација је „Дјечија недјеља у Библиотеци“, која ове године (2024) прославља јубилеј- 20 година континуираног организовања и обиљежавања. Кроз програм Манифестације учешће узме преко 150 наших најмлађих суграђана. Промоције, изложбе и радионице су увијек прилагођене нашим најмлађим учесницима који по први пут долазе у Библиотеку управо у оквиру ове манифестације. Током године организују се радионице „Читајмо заједно!“, „Од срца дар“,„Љетње дружење у библиотеци“, „Зимске чаролије“ уз бројне изложбе, изазове и такмичења којима желимо да анимирамо
наше најмлађе суграђане да читају и откривају свијет књиге.
Одјељење стране књиге
Народна библиотека Сребреница у оквиру свог фонда посједује значајан број публикација на страним језицима. У овом одјељењу се налази 1840 публикација, од којих је већина на италијанском, енглеском и њемачком језику, а мањи број је на грчком, француском, шпанском, руском и турском језику. Фонд Одјељења стране књиге је у слободном приступу корисницима, а књиге су доступне за издавање.
Стручно одјељење
Стручно одјељење Библиотеке броји преко пет хиљада библиотечких јединица. Поклонима и куповином обнавља се фонд стручне литературе излазећи у сусрет нашим члановима. Најбројније су публикације из Друштвених наука, област право, и економија, историја, религија, умјетност. Фонд одјељења је сложен према УДК класификацији, а корисници имају слободан приступ књигама.
Цјеновник
Право на кориштење грађе и услуга Библиотеке у Сребреници стиче се учлањењем, а чланска карта важи годину дана од дана учлањивања. Уписом и добијањем чланске карте сваки корисник стиче право на кориштење свих фондова и услуга Народне библиотеке Сребреница.
Предшколци и ученици првог и другог разреда основне школе – бесплатна чланарина
Ученици основне школе са одличним успјехом – 2 КМ
Пензионери – 2 КМ
Остали – 10 КМ
Приликом уписа у евиденцију потребно је дати на увид личну карту (лица млађа од 18 година доносе личну карту родитеља/старатеља) , задњи чек од пензије, а ученици увјерење о постигнутом успјеху или ђачку књижицу.